Лавиринт

Лавиринт

    До сада је мој рад обављан у строгој тајности. Одлучуо сам то да променим. Од сада ћеш знати за мене. Ја сам фантом који се игра са тобом. Мислиш да је оно што чиниш и што си до сада чинио, плод твог размишљања? Вараш се, није. Ја манипулишем тобом. Играм се са тобом, облачим те, храним те чиме ја хоћу и како год ја хоћу.

    Испуњен си предрасудама, имаш погрешно постављене животне циљеве, наметнуо сам ти погрешне ставове и погрешан морал који требаш да следиш. У потпуном си мраку. Чак и сада кад сам ти ја расветлио све што се дешава, ти си и даље у потпуном мраку. Мој тријумф је тим већи што сам све то успео да остварим остављајући те у уверењу како си паметан и мудар, како си слободан да радиш шта желиш, како си до свега дошао сопственим размишљањем. Када ћеш схватити да све ово што чиниш је у ствари резултат онога што сам ти ја наметнуо?

    Сада ћеш видети да људска глупост одиста нема граница. Убацио сам те у лавиринт, као заморче белог миша који служи научницима за њихове болесне експерименте. Лавиринт је пун препрека, зависи којим путем кренеш. Неки срећковићи прођу неопажено, а неки срљају из замке у замку. Сваки пут води одређеном пороку. А ако си јачи од свега тога ти нађеш излаз. Али миш и успе да изађе, а ти не. Ти заувек остајеш изгубљен у мом лавиринту, јер и не знаш да си у њему и не знаш да постоји излаз. Сад видиш да чак и један мали миш има више мозга од тебе. Жалосно. Било је лако све ово учинити. Од простог живота направити заврзламу.  Нашао сам неколико подложних индивидуалаца, а они су настављали да шире моју заразу, мој неморал. Па су заразили и тебе. Да ли сада схваташ да без обзира што мислиш да немаш никакаве везе са мном, ти, у ствари, припадаш и служиш мени? Да ли си спреман за спознају да си сам одлучио да ја господарим твојим животом? Чињенице су такве. Човеку сам распламсао машту да ради ствари које њему самом никада не би пале на памет. Племенито створење- човека, Ја сам  успео да понизим испод нивоа неразумне животиње. Шта мислиш одакле људима идеја да праве велику гигантску интустрију? Да стављају отров у храну? Терао сам људе да пре свега мисле на себе. Зарад пара људи продају хемијски обрађену храну која уништава људима и њиховим породицама животе и не трепнувши. Наговарао сам људе на разне ствари обећавајући да ће у томе наћи задовољење, невероватан укус, јефтинију цену, а нису свесни да је баш супротно. Они поспешују производњу моје гнетски модификоване хране.  Пре појаве телевизије, глобализовање оваквих греха и недаћа био је врло спор и мукотрпан посао. Појавом телевизије мој посао је до крајњих граница олакшан. Рекламе бомбардују свачији мозак. Натерају те да се закуцаш за фотељу и на упијаш те сочне шницле или те лепе и сјајне јабуке, док ти вода не крена на уста и ти одеш као омађијан на крају то да купиш, а да пре тога ниси ни размислио од чега се то прави... Није битно, деца, жене, мушкарци, стари, млади. Сви само трпају нездраву храну. И као што видите, резултати нису аутоматски. Не, ја сам размишљао на много дуже стазе. Свако следеће колено је све дебље, све болешљивије, и све краћи животни век има. А за који век, рађаће се мутанти од људи. И све то само због хране, а укључујући и друге факторе, верујем да ће то ићи и много брже. Развојем неморала и безобзирности, захваљујући хемији, успео сам да наведем људе да зараду заснивају на смрти. Није било тешко да наведем човека да из стања узаса у коме сада живи, захваљујући мом неуморном труду, тренутно растерећење потражи у ужитку и блажености коју пружа неко добро јело, масно и укусно. Наравно да он не размишља о томе од чега је то направљено, да ли су те животиње биле болесне или да ли је поврће прстано хемикалијама и расло у лабораторијама, а још мање о томе шта се због употребе тога дешава у његовом мозгу и телу.Нису ни свесни колико зависност само храна изазива. Она је безобразна. Смеје вам се у лице, онако прелепа и миришљава, а разара вам организам.  Сви мисле да ће престати са лошом храном, само мало да пробају, шта лоше може да се деси. И престану, али кад умру. Пре тога је патња. Ракови црева, мозга, коже, лоше расположење, халапљивост, незаситост, лењост... Бригама око зараде у потпуности успевам да угушим осећај кривице због тровања других. Шта мислиш хоће ли произвођач те наказне хране изаћи из лавиринта кад виде колику бол доносе другима? Наравно да не. Уношење различитих неприродних и штетних материја постало је толико уобичајено да нико и не размишља о одрицању од тога. Мој циљ је на самој ивици испуњења. Мреза уништења људске врсте је у потпуности разапета. И ти си у њој. Овај пут свесно. И не можеш да изађеш. Не желиш да изађеш. А има ли излаза? Има, наравно! Али ти не желиш да изађеш из лавиринта. Ти одлучујеш да живиш онако како сам ти Ја одредио. Јешћеш оно што сам ти Ја наметнуо да једеш, пићеш оно што Ја кажем. Не турјем Ја људе само дрогама. Ипак је то нелегално, па је самим тим и мање доступно, мада се и то полако мења. Зато сам ја одлучио да те трујем на легалан начин. Храном. Сада видиш да сам пронашао нешто много изопаченије. Од овога не можеш да побегнеш, ово је свуда око тебе, ти зависиш од тога. И то је само један део мог лавиринта. Сада си у делу где влада алавост, а можда се из тога сјуриш и у још по неки порок. На теби је који ћеш пут да изабереш. Али ти ипак бираш путеве које сам ти ја изабрао, јер ти је лакше да неко уместо тебе управља твојим животом.

    Видећеш да су људи у ствари само велика деца која и знају по нешто али се са тим знањем играју. Ја сам тај који им даје наваљале играчке, они одрађују остало. Убацио сам мало сочног, скупог сира у мој савршени лавиринт греха. Али ако га мало боље помиришеш, он у ствари смрди на знојаве ноге у гуменим чизмама, а укус је сувише јак, и ако га много једеш постаје ти мука, док се на крају не исповраћаш.

    Јурењем по лавиринту, миш је налетео да сир.Почео је чудно да му се надима стомак. Изгубио је сваку жељу да нађе излаз, једва да се и померао, само је лењо лежао међу преградама лавиринта да би на крају у сопственом измету и лењости, и умро. Да ли си ти допустио да ти се то деси? Чини ли ти се ово познатим? Подсетићу те.

    Живот је постао сасвим пасиван. Седиш и једеш, трпаш краставце са ногама, паштету са ушима, јаја од слона и месо које ти се пакосно смеје у лице, и тако фино се бућка у твом стомаку пре него сто направи дар-мар. Телевизија те хипнотише, а ти ниси си свестан шта си појео, а камоли колико. Људско тело уништава мировање, а то му ја управо обезбеђујем.

    То је мој вишевековни план. А како сам успео да раширим толико неморал? Уништио сам праву љубав. Ово је једна од мојих највећих победа. Победа над тобом. То је начело на ком почива читав универзум, најјача мотивација, најјачи покретач и подршка, излаз из проблема, најснажнија сила, а ја сам успео готово потпуно да је обезвредим. Љубав сам истиснуо себичношћу.

    Питаш се који је онда излаз? На моју радост за многе излаз и не постоји јер су копнели духом и предали се.

    И сада видиш да те нико ни на шта не тера, сам бираш пут којим ћеш да идеш, твој лични избор. Да ли си сада свестан, и да ли сада имаш снаге да ми се одупреш и да нађеш свој излаз?