Све приче сам ја написала, тако да би ми доста помогла мишљења и савети. :)
Светли и Тамни
Погледи су им се срели. Благе црте лица и опуштени капци у поспаном погледу Светлог су нестали. Окренуо се и руком прекрио очи. Није желео ово. Тамни му је кренуо у сусрет. Светли се тргао и уплашен спремао се да зада ударац.
- „Стани, хајде да причамо”, опоменуо га је последњи Тамни. „Хајде, сигурно можемо наћи неки договор. Ја сигурно имам нешто што теби треба, што желиш. Дај пусти ме да прођем, нико неће ни знати.” Светли се збунио и спустио гард. Густе обрве су му се набрале скоро додиривајући се. Био је напет, и свака хармонија која га је красила је нестала тог тренутка када га је угледао. Био је сасвим опрезан. Тамни после драматичне паузе какве је само он знао да направи, настави: „Зашто да се свађамо? Ти си Светли, ја сам Тамни. Ти си господар духовни, а ја материјални. Зар не желиш да поседујеш обе ствари? Ја ти то могу дати. Ми јесмо вечни непријатељи, али чак и вечни непријатељи могу да склопе примирје.”
На саму ту помисао Светлог прође језа од потиљка па целом дужином кичме. Није му се свиђало како је ово почело.
- „Нема мира између синова Светла и Таме. Нећеш ми упрљати душу пожудом коју изазиваш, ти...”
- „Полако, смири се... Слушај ме бар ти, пошто нас Тамне слушају само очајни или изгубљени”, не допустивши Светлом да заврши.
- „«Слуга светлости не сме да разговара са потомцима Таме»”, издекламовао је Светли један од чланова Правилника. „Твоје оружје су речи. Ти имаш вербалну моћ. Оне су толико превртљиве да маме у пропаст. Лакши начин увек се покаже и као лошији. Твој мамац хватају и лењи и несигурни. Ти читаш из очију шта људима треба, а они не знају да продају душу самом Ђаволу. Чиста савест има цену. Ти људи размишљају на кратке стазе, али када дође време да заувек заклопе своје очи, срце ће да им буде пуно и сјајно, знајући да су цео живот радили праве и исправне ствари. Они ће...”
- „Можеш ли ишта сам схватити, не цитирајући Правилник! Размисли, ово је само између тебе и мене, нико неће знати. Дај, пусти ме да прођем кроз Капију. Пусти ме да усрећим те људе. Свако има своје циљеве, свако ће добити оно што хоће. Из свега се извлачи заједнички интерес”, pечи Тамног су излетеле једна за другом, одзвањајући о високу таваницу, враћајући се у уши Светлог који је стискао усне у танку црту и стискајући очи у сумљичав поглед. Морао је да прекине ово бескорисно разглабање Тамног.
- „Али важно је, Ја ћу знати! Дајем оно што мисле да желе да би ти добио нешто за узврат, а затим оставио пустош. Бежи одавде!”, љутито ће Светли.
- „Али схвати да Тамни не означава зли или лош, као што лош не означава Тамног. Они мене желе. Они ме воле. Ја без њих не бих постојао. Услуга за услугу. «Препознаћеш их по делима њиховим.» Истина, било је међу је нама, који све то користе у криве сврхе, као мито, као похлепу, али нисмо сви исти. Не могу сви да одговарају грехе појединаца, баш као што један не може да одговара за грехе свих грешника. У осталом није сваки Светли идеал доброте и поштења. Идете ви оним тежим путем а не видиш да сте игде стигли даље од синова Таме, баш напротив!”
Светли се тргао, киптео у себи од таквих речи. Очи су му сијале и на сваки покрет тамног би се узнемирио, од сваког бучног корака болела га је глава. Тамни опрезно настави:
- „Тама је милосрдна. Али ти увек имаш избор. Ми никада нисмо преварили невине јер такви не постоје. У наше време није било убица и лопова. Није било потребе за тим. Све се постизало са мало слободнијим договором. Људи се нису плашили да излазе по мраку као сада. Тама је вечна! Постојала је одувек, још пре Светла и постојаће и кад Светло нестане. Увек је било тога и биће, чак и после мене.”
Светли, сада већ видно изнервиран, гласно је говорио, гестикулирајући рукама:
- „Не, Светлост ће постојати заувек! Ти, који бирају тебе, немају поштовање прво према себи, а онда и према другима. Увек ће постојати достојанство и правичност код потомака Светлих”, Светли је застао да прочисти грло јер је сада већ викао, да би затим наставио са истим жаром. „То никада нећете уништити јер се то налази у нашим срцима!”
- „Вараш се. Зашто би неко мењао миран сан, за безбрижан дан. Тама је лака. Лака као перо. Лака и лепршава. Без много размишљања и муке добијеш оно што желиш. Има ли ишта лепше. Због тога је Тама вечна”, наставио је не обазирући се на Светлог чији су дланови једва чулно пуцкетали. Наставио је сасвим сигурно и наизглед безвољно баш као прави професионалац у ономе што ради. И када убијете и мене, последњег слугу Таме, ви нећете победити, јер је Тама а не Светлост у људском срцу.”
- „Гурни посрнулог, докрајчи рањеника, удари слабијег... То је ваш морал. За разлику од вас, ми...”
- „Ово је свет Јачег!”
- „Ми знамо за правичност, прави и реалан, избор. Заслужено поштовање и одликовање.”
- „Али знате и да погрешите!”
Светли је до крви загризао доњу усну. У овој расправи није могао да победи. Крв му је узаврела. Подигао је руке из којих је севнула муња. Тамни је пао као посечено дрво и даље са благо накривљеним уснама у пакосну гримасу. Десило се оно што је морало. „Зло је заувек нестало”, размишљао је Светли али у његовом срцу није било радости. Тамни је био у праву. Овим се ништа није променило. Увек је било и увек ће бити.
Нема коментара:
Постави коментар